Ako vec odlazis od mene da li ces mi reci zbogom?
Da li cu to smatrati brisanjem i zaboravom svega sto smo prosli zajedno iz glave. Brisanjem da, zaboravom ne. Neke stvari se nikada ne zaboravljaju ipak.
Da li ti je tesko biti prijatelj? Ostati veran? Ako vec znas da sam ja takva i da ja to mogu, mozes li i ti?
Ako odes i sada, vise te necu pustiti da se vratis, ptica kada izadje na slobodu ne vraca se vise nikada, jer ona je zeljna svega. Da li se i ti osecas kao ona? Zatvoreno, mracno, zaboravno? Zelis da pobegnes od svega?
Pustila sam te u svoj svet i sada vidis kakav je, mozda si se previse zadrzao u njemu, mozda i premalo... Ti mislis ako mi jednom kazes zbogom reci ces to i drugi put i treci put. Ne. Ako mi jednom kazes zbogom ja cu reci kraj.
Cemu vracanje necemu sto nije uspelo, jer da jeste verovatno ne bi sad dosli do ovoga, da je bilo vredno sve paznje, truda, vremena trajalo bi i dalje.
Citam te po tvojim postupcima, po pokretu, koraku, izrazu lica, pomeranju obrve i usana, znam sta mislis i o cemu razmisljas, toliko dugo se poznajemo ipak. A ja i pored svega toga ne znam koliko imam poverenja u tebe i koliko mogu da ti verujem. Zar to nije tuzno? Kada toliko puno a s druge strane ipak tako malo znas jednu osobu?
Ostani. Idi. Ostani. Idi. Ostani. Idi. Sve se prelama u mojoj glavi, ne znam sta osecam, koji je danas dan? Probudi me.
Da li cu to smatrati brisanjem i zaboravom svega sto smo prosli zajedno iz glave. Brisanjem da, zaboravom ne. Neke stvari se nikada ne zaboravljaju ipak.
Da li ti je tesko biti prijatelj? Ostati veran? Ako vec znas da sam ja takva i da ja to mogu, mozes li i ti?
Ako odes i sada, vise te necu pustiti da se vratis, ptica kada izadje na slobodu ne vraca se vise nikada, jer ona je zeljna svega. Da li se i ti osecas kao ona? Zatvoreno, mracno, zaboravno? Zelis da pobegnes od svega?
Pustila sam te u svoj svet i sada vidis kakav je, mozda si se previse zadrzao u njemu, mozda i premalo... Ti mislis ako mi jednom kazes zbogom reci ces to i drugi put i treci put. Ne. Ako mi jednom kazes zbogom ja cu reci kraj.
Cemu vracanje necemu sto nije uspelo, jer da jeste verovatno ne bi sad dosli do ovoga, da je bilo vredno sve paznje, truda, vremena trajalo bi i dalje.
Citam te po tvojim postupcima, po pokretu, koraku, izrazu lica, pomeranju obrve i usana, znam sta mislis i o cemu razmisljas, toliko dugo se poznajemo ipak. A ja i pored svega toga ne znam koliko imam poverenja u tebe i koliko mogu da ti verujem. Zar to nije tuzno? Kada toliko puno a s druge strane ipak tako malo znas jednu osobu?
Ostani. Idi. Ostani. Idi. Ostani. Idi. Sve se prelama u mojoj glavi, ne znam sta osecam, koji je danas dan? Probudi me.
Нема коментара:
Постави коментар