"Koji je tvoj omiljeni deo dana?"
Jutro.
"Zasto?"
Zato sto volim da ustanem rano, onako dok ceo grad spava, ja ga posmatram i tada mi je najlepsi, tako tih, miran, cudan, cujem samo zvuk ptica, djubretara, cistaca ulica i vidim sunce koje polako izlazi.
Volim ovaj grad jer mi pruza sve, volim ovaj grad jer je najlepsi grad na svetu, volim ovaj grad jer sam u njemu upoznao tebe.
Kako po koji sat izmice tako postaje sve glasniji, veci, uzurbaniji.
Ne mogu bez kafe, bez kafe ujutru. Zapalim cigaretu, pijem kafu, sednem ispred prozora, i gledam...razmisljam, sta ce mi danas doneti?
Beograde koliko si samo lep. Svako jutro u ovom gradu je nesto posebno, tu tajnu znamo samo on i ja, kada smo sami. Uzivam u tome, uzivam u njemu.
Sunce se ponovo vratilo u moj grad, nema vise sivila, hladnoce...i jednostavno, sve je lepse, gledam sve te ljude na ulici koji negde zure, vidim vise osmeha, vidim vise haljina, vidim vise guzve, vidim lepse. Sve tako mirise na prolece.
Volim kada me sunce ujutru onako probudi iz kreveta, dok jos trljam oci, zagledan sam tako dugo u njega...u grad ujutru.
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.
(Duško Radović)
Jutro.
"Zasto?"
Zato sto volim da ustanem rano, onako dok ceo grad spava, ja ga posmatram i tada mi je najlepsi, tako tih, miran, cudan, cujem samo zvuk ptica, djubretara, cistaca ulica i vidim sunce koje polako izlazi.
Volim ovaj grad jer mi pruza sve, volim ovaj grad jer je najlepsi grad na svetu, volim ovaj grad jer sam u njemu upoznao tebe.
Kako po koji sat izmice tako postaje sve glasniji, veci, uzurbaniji.
Ne mogu bez kafe, bez kafe ujutru. Zapalim cigaretu, pijem kafu, sednem ispred prozora, i gledam...razmisljam, sta ce mi danas doneti?
Beograde koliko si samo lep. Svako jutro u ovom gradu je nesto posebno, tu tajnu znamo samo on i ja, kada smo sami. Uzivam u tome, uzivam u njemu.
Sunce se ponovo vratilo u moj grad, nema vise sivila, hladnoce...i jednostavno, sve je lepse, gledam sve te ljude na ulici koji negde zure, vidim vise osmeha, vidim vise haljina, vidim vise guzve, vidim lepse. Sve tako mirise na prolece.
Volim kada me sunce ujutru onako probudi iz kreveta, dok jos trljam oci, zagledan sam tako dugo u njega...u grad ujutru.
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.
(Duško Radović)
Нема коментара:
Постави коментар