Ostani

"Ostani"

Zasto? Nisi mi dala nijedan razlog da ostanem.

"Trebas mi"

Trebam ti? To je samo trenutno stanje, zelja, i pre si to pricala, vise nemam nista od toga a ni ti.

"Ako ti kazem da ostanes da li ces ostati?''

Ne znam..

Odlazak hladnih zimskih dana, promrzlih noci sa pomesanim mirisom dima, magle i hladnoce,

prepustam se novim jutrima, toplijim, vedrijim, da li to znaci da bolji dani dolaze i za tebe i za mene?

Ne, duso, nasi dani su odavno prosli. ----------------- ''Postoji li nesto gore sto mozes da mi kazes od toga? ''

Ne, zato ti to i pricam. Nikada neces razumeti.

''Sta?''

Sve. Nikada i nisi. Hoces da ostanem a ne pruzas mi nista, hoces da ides, vratis se, volis me, ne volis. Prosao sam sve sa tobom, osecam se prezasiceno, isto kao i ti, sve te stvari, svi ljudi oko nas, ceo grad, sve je nekako prolazno kao sto smo i mi. Ako odem, znam, bice mi tesko priznajem.. ali sta cu ako ostanem? Bolece me isto. To je mazohizam, da li sam ja onda mazohista? Da li sam bio sve ove dane, mesece, godine? Blizu si mi a opet si mi tako daleko. Prolazis pored mene a ne vidim te, pricas mi, ne cujem te,  znam...lud sam, to se ne leci, vise nisam ni lud za tobom, sad sam samo lud i nista vise. Povredjivala si me ti, sad se povredjujem sam time sto te gledam, sto te znam, sto pricam sa tobom. Prolazna si, misli su ti prolazne, ne znas sta osecas, izgubis me, vratis me, ali ja nisam vise stvar...svejedno ti je, svejedno ti je bilo sve ovo vreme a meni je tek sada. 
Ko smo mi sada? Niko i nista, od onoga sto smo bili, od onoga sto smo mogli biti.

Nemoj da trazis razlog sada da me zadrzis, ako nisi imala razlog da ostanem sve ove godine. Sve te lepe stvari sada su samo iza nas, ne vracaju se, ostale su samo uspomene nase ljubavi..kojih se secam cesto ovih dana, dok odlazi zima, i sva ta hladnoca u kostima, vidim sunce, cujem ptice, znam da dolazi, dolazi bolje vreme, osecam miris cveca, necu sad da budem tuzan valjda, uskoro dolazi najlepse doba u godini.. budi se, uskoro je moj rodjendan, ovog puta bez tebe, vise se ne secam ni kako izgleda slaviti rodjendan bez tebe, da li cu se navici? Volim uvece da izadjem napolje, sednem pored Dunava, mozda me samo on i razume, vise nemam ni sa kim da pricam o tome, zagledan sam u daljinu, misli su mi daleko.. razmisljam sta mi je to trebalo? Zasto te znam? Tu sam nekada sedeo sa tobom, bio najsrecnija osoba na svetu i razmisljao kako sam srecan sto te znam. Tuzno. Sve prave ljubavi su tuzne ipak. Da li je ovo bila srecna ljubav? Bicu srecan ako jeste, i ako je nesrecna, bar je ljubav i to ce mi biti sasvim dovoljno.. 

"Palim cigaru, gasim se''