Translate

недеља, 22. септембар 2013.

Jesen


Dolazi, osećam je, stiže u moj grad, u moj kraj, moju ulicu, ta zlatna jesen.
Volim kad je tu i kad mogu da je osetim, kada me ujutro budi šum jesenjeg lišća i tiho udaranje kiše po prozoru. Osećam miris jeseni, kraj toplih letnjih dana, letnjih izlazaka, provoda, otvorenih prozora do kasno u noć, buke u gradu i nepodnošljive vrućine, ona dolazi polako, pomešana je mirisom vlage i mirisom trulog lišća.
Ne mogu reći da ne volim jesen, svaki deo godine me podseti na nešto, svaki deo je drugačiji, ima svoju priču i nešto što ga čini posebnim.
Jesen mi se nekako pokvareno uvuče u kožu i dah, mrsi mi planove kao što mi njen verni pratilac vetar mrsi kosu. Osećam se mokro i sivo, saosećam se sa ogolelim hrastovima i mokrim asfaltom. Miris jeseni neumoljivo podseća na miris propuštenih prilika, miris tuznih i veselih momenata koje ostavljamo iza sebe, kao prošli letnji dani.
 Volim da ustanem rano i izadjem napolje, sednem na klupicu i polako posmatram jesen u svim svojim bojama, uzurbanost ovog grada slicna onoj uzurbanosti prelaza godisnjih doba, koje i ne osetim, posmatram prelaz boja na drvecu iz zeleno-zute, u narandzastu, dok opadaju sa drveca, decu koja se igraju po opalom liscu, raniji zalazak sunca, koje zalazi tako lepo iznad mog brda, obasjavajuci ceo moj kraj jesenjim bojama. Ima tu mnogo lepih stvari koje nam donosi jesen, u prestonicu nam dolaze nova lica, srednjoškolci, brucoši i studenti se vraćaju, šansa za nove ljubavi i nova upoznavanja. Ponasam se cesto kao dete, volim da izadjem i uzivam u svemu sto mi nudi ovaj grad, i ova jesen, gazim tek opalo lišće sa skoro ogolelih grana, udišem vazduh koji je tako prepoznatljiv. Dugo bih šetala sama i posmatrala nova lica, sedela bih napolju, uživajući u dolasku jeseni razmisljala o letu iza nje, o svim propuštenim i iskorišćenim prilikama, popravljenim i ponovljenim potezima, opuštam se dok čekam zalazak sunca, sunce koje nije više kao pre, oštrije je, osećam ga snažnije, trenutak kada mi zatreba jakna, trenutak kada legnem da spavam ali mi nije dovoljan samo tanki svileni prekrivač, jos jedan list na kalendaru je okrenut, pocinje oktobar, cekam ga da vidim sta mi donosi.







Нема коментара:

Постави коментар